Recesija u Nemačkoj je znak deindustrijalizacije Evrope

02.06.2023. god.

Nedostatak pristupa jeftinoj energiji učinio je kontinent manje konkurentnim

Prošle nedelje Nemačka je objavila da je, nakon što je vladina agencija za statistiku revidirala svoje nedavne podatke o BDP-u, jasno da je zemlja u recesiji. U novijoj istoriji imala je tendenciju da se dobro drži dok je globalna ekonomija omekšala u odnosu na neke od slabijih evropskih ekonomija. Ali ovoga puta izgleda da Nemačka vodi čopor u recesiju.

To je zato što se recesija koja se trenutno nadvila nad Evropom suštinski razlikuje od prethodnih iteracija. Nadolazeća recesija nije jednostavno preokret poslovnog ciklusa. Umesto toga, to bi mogao biti početak deindustrijalizacije evropske privrede, koja više nema pristup jeftinoj ruskoj energiji.

Otkako je prošle godine počelo brbljanje o deindustrijalizaciji, došlo je do velike konfuzije po tom pitanju. Činilo se da neki misle da bi deindustrijalizacija značila trenutno zatvaranje energetskih gladnih evropskih fabrika i masovna otpuštanja. Drugi su pretpostavili da je kriza gotova jer su cene energenata pale poslednjih meseci.

Deindustrijalizacija nije nešto što se dešava preko noći. Umesto toga, radi se o postepenom procesu u kome evropska industrija postaje manje konkurentna na globalnom tržištu, jer se viši troškovi energije prenose u vidu viših cena. Videli smo da se nešto slično dogodilo u Britaniji 1990-ih, jer su mnoge fabrike zatvorene, a malo njih ponovo otvoreno. Ali potencijalna deindustrijalizacija Evrope verovatno će biti brža od britanskog primera.

Što se tiče vraćanja cena energije u normalu, to se čini malo verovatnim. Prošle nedelje je šef britanskog energetskog regulatora priznao da je malo verovatno da će računi za energiju pasti na nivoe pre krize najmanje dve godine. Po svemu sudeći, regulator je verovatno optimističan. Katarski ministar energetike je otprilike u isto vreme upozorio da „najgore tek dolazi“ za nestašicu nafte i gasa u Evropi. Verovatno bi znao, pošto se Evropa u velikoj meri oslanja na katarski LNG uvoz za svoje snabdevanje energijom.

Kvantifikovanje uticaja deindustrijalizacije u ovoj ranoj fazi je prilično teško i jasna slika će se pojaviti tek retrospektivno. Ali već postoje neki veoma primetni trendovi u podacima. Nemački uslužni sektor je u procvatu, dok proizvodni sektor propada. Ovo odstupanje objašnjava zašto nemačka ekonomija trenutno doživljava samo veoma plitku ili čak „tehničku“ recesiju.

Iskreno govoreći, sadašnja kontrakcija koju vidimo u nemačkom proizvodnom sektoru u odnosu na sektor usluga povezana je sa mnogo većim padom - nešto u skladu sa onim što je usledilo nakon finansijske krize 2008. Danas vidimo veoma veliku relativnu kontrakciju u proizvodnom sektoru koja se ne može objasniti relativno skromnim slabljenjem privrede.

Drugačije rečeno: trenutni pad proizvodnje u Nemačkoj nije prvenstveno vođen nemačkom ekonomijom. To znači da je nešto drugo krivo i da je nešto verovatno da visoke cene energije vrše ogroman pritisak na nemačku proizvodnju.

Nemačka i evropska deindustrijalizacija još nije izvesna. Postoji šansa da se, po završetku rata u Ukrajini, Evropljani ponovo obrate Rusiji za svoje energetske potrebe. Ali trenutno, u sadašnjem diplomatskom okruženju, to se čini malo verovatnim. Međutim, ako se trenutna putanja prati u narednih pet do 10 godina, izgleda prilično izvesno da će se Nemačka i Evropa u značajnoj meri deindustrijalizovati.

Autor: Filip Pilkington

Poštovani čitaoci, na našem Telegram kanalu možete pratiti sve vesti o specijalnoj operaciji Oružanih snaga Ruske Federacije u Ukrajini, kao i o dešavanjima u Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici. Takođe, možete pogledati video snimke, karte i fotografije koje stalno pristižu.

Naš Telegram kanal - https://t.me/vostokvesti

Izvor
Tanjug
Foto: Getty Images/ vostok.rs

Povezane teme
Nemačka

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Timofej Bordačev: Zapad mrzi ovu malu zemlju skoro koliko i Rusiju. Evo zašto – RT

EU i SAD Srbiju smatraju lakom metom

Nikolaj Patrušev o 75 godina NATO i 25 godina od agresije na SRJ: Krvava istorija

4. aprila se navršava 75 godina od osnivanja Severnoatlantskog saveza – NATO. Sekretar Saveta bezbednosti Rusije Nikolaj Patrušev govorio je za aif.ru o ulozi ovog saveza u svetskoj politici...

Vladimir Kršljanin: U ratu za mir, Srbija 1999. nije poražena, a Rusija danas pobeđuje

Ako pogledamo prve članove Povelje UN i Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, videćemo da su zapadne vlade od njih potpuno odstupile.

\"Nastavićemo da ubijamo Ruse\": ko stoji iza terorističkog napada u Moskvi

Čak i pre objavljivanja bilo kakvih rezultata istrage, zapadni mediji su počeli da izveštavaju da je teroristička organizacija Islamska Država (ISIL) odgovorna za masovno ubistvo. Zvanični predstavnici Bele kuće...

Dmitrij Trenin: Vreme je da Rusija da nuklearni podsetnik Zapadu

Vašington vodi proksi rat u pokušaju da nanese „strateški poraz“ Moskvi i potreban je oštriji odgovor na to

Đuro Bilbija: Tačku će staviti pobeda Rusije – Bratstvo

Bratstvo: U susret crnom datumu – 24. martu, kada će se civilizovani svet osvrnuti na zločin kolektivnog Zapada nad srbskim življem na Balkanu – BRATSTVO korača gledajući i u...

Ostale novosti iz rubrike »